***

***


Рекох мудар човек –

  не нужно и песник!

  Песник је помало луд,

    јер проводи време нижући речи 
      које нешто значе

        а да при том звуче.

  Од шарености света он у себе бежи.

  Песник је помало луд и близак је природи:

    Мрвице таме!

    Он саплиће се

      о мрвице таме.

Ал' ипак:

  шта га то гони да слово за словом сриче,

    да значење о звук веже –

      и да врашки пати ако не веже добро?

Је ли то његова душа? –

  мада: шта је душа,

    и још при том његова?

Душа –

  да ли је то калуп из ког испуже човек? –

  или је грех тако нешто рећи?

Али, шта је грех? –

  да ли је грех незнање

    или одлучност 
       да у незнању остане се?

Истина или утеха - шта човеку,
  теби-мени, више вреди?
Ја пак мислим -
  у грудима уплашеним утеха је та
  на цени.
Наспрам тога -
Једноставност истинитог 
  без напора душу плени.



*** И.Ј. 2015.