Песма за Блеза Паскала

ЗА БЛЕЗА ПАСКАЛА

Све у шта сам веровао (извор сласти и муке) –

у то је већ неко веровао пре мене,

и исто толико, ако не и више, сигуран у то био,

спреман за ту своју истину да свене.

То више не могу да са ума сметнем

чак и да желим – а не желим:

тако ми обе руке!

Да! Без нарочите буке

треба признати: Истина стане у неколико слова,

можда још и који број...

У Истини свóј срећни слути се крај!

Такав би био Истине крој:

за малог човека прешироко рухо.

ИЈ, 2014