Јакоб

ЈАКОБ

"Es hat sich dieser Baum auch oft versucht,

ob er möchte Früchte tragen und sich mit Blühen erzeiget,

aber die Blüte ist von dem Baume abgeschlagen worden bis zum dato".

Jakob Böhme (1575-1624)

Недостаје рекао бих још мало.

Дванаест година спиљама сам лутао.

Најпре кукао сам на сав глас –

онда сам заћутао,

Па ми беше лакше, мање одуран бејах себи:

од тога се трња може направити круна.

Драгоценост трагања 

  огледа се у умарању од трагања –

уморан човек: на корак до слободе.

Кад умори се од силних процена и вагања,

  крила умора већ ка истини га воде.

Напослетку он схвати да све се врти

  око вештине сагоревања у ватри смрти.

***
ИЈ,2014

Патња-пак'о

ПАТЊА-ПАК'О

Као у трену ока скоро дванаест година прође –
између осталог и на субјективно испитивање
објективног - појава што се и без сонде и микроскопа
човеку указују.

Па кад човек поред себе неког пита
видиш ли ти то и чујеш,
да одговор стигне:
видим то и чујем!

Oсокољен добрим здрављем,
Галилео бољи дурбин узме...

Тако, време постоји у три агрегатна стања –
кад је време чврсто човека све боли и тишти,
немиран је и невољу неку тражи;
кад је време течно, тад спреман је за уметност и спорт,
расположен је - радо дарује осмех,
а када се гас времена попут неке паре диже,
тад јављају се глади разне и намере,
и ето га злочин на помолу!
А кад нема времена, тад нема ни стања –
али ако помислиш: „гле, времена нема!“,
тад ето њега опет, и то у чврстом стању
замашне густине - тужна песма изгубљеног Јесте.

Хајде, хајде да патња и пак'о буду синонимни!
Боље ћемо се разумети,
па нећете мислити да је пак'о нешто што вас чека
тек кад вам душа узлети из тела на крилима последњега даха,
већ ћете патњу-пак'о угледати испод сваког седишта
ове луде куће театарске!

Иван Јасиковић, 2014

Ezra Paund - CANTO LXXXI

EZRA POUND (30.10.1885. - 1.11.1975.)

***

“Ono što doista voliš to ostaje,
sve drugo je krš
Ono što doista voliš niko ti oteti neće
Ono što doista voliš pravo je nasleđe tvoje
Čiji je svet, moj ili njihov
ili ničiji?
Prvo su bila viđena, opipljiva zatim
Jelisejska polja, mada u predvorju pakla.
Ono što doista voliš pravo je nasleđe tvoje,
Ono što doista voliš niko ti oteti neće

Mrav je kentaur u svom zmajevskom svetu
Sruši taštinu svoju, nije čovek
Stvorio hrabrost, stvorio red, stvorio milost,
Sruši taštinu svoju, sruši je, velim.
Od zelenog sveta nauči gde bi ti bilo mesto,
U smislenom traženju ili pravoj veštini,
Sruši taštinu svoju,
Paken, sruši je!
Zeleni šlem nadmaši tvoju gizdavost.

„Savladaj sebe, pa će te drugi trpeti.“

Sruši taštinu svoju
Jer si na kiši prebijeno pseto,
Podbula svraka u prevrtljiv dan,
Pola crna, pola bela
Ne znaš gde ti je krilo gde rep
Sruši taštinu svoju
Kako su niske tvoje mržnje
U laži začete,
Sruši taštinu svoju
Brz u ništenju, škrt u milosrđu,
Sruši taštinu svoju,
Velim, sruši je.

Ali učiniti nešto umesto ne učiniti
To nije taština
Zakucati, pristojno, na vrata
Koja će Blant neki otvoriti
Prikupiti, u vazduhu, živo predanje
Il iz plemenitog starog oka nepobeđeni plamen
To nije taština.
Ovde u nečinjenju sav je greh,
Sav u snebivanju, sav u oklevanju."

Preveo Milovan Danojlić.