Muka, toliko muke oko male zbirke pesama. Interesantan naziv zbirke pesama, moguće – U apeiron pa atom u čelo, ali ipak. Naslov upućuje na razapetost između tog beskrajnog Anaksimandrovog apeirona i nečeg malog, jednog atoma, Demokritovog atoma ili čak atoma moderne fizike koji se obrušava na oznojeno čelo pesnika koji bi da pojmi apeiron – nije to neka nezahvalna slika za filozofa ili pesnika, atom i apeiron, tim pre što su takvi pojmovi nikli u uvek živoj grčkoj antici. A upravo se večerašnja cinična slika mogla jednostavno razložiti i učiniti providnom, suviše providnom i ljudskom, sledom babičarskih poteza kakve vidimo u Platonovim dijalozima,
ili koji se uopšte ne moraju tražiti kod Platona, već u sposobnosti prepoznavanja sa one strane tomova filozofskih dela.
Anaksimandrov apeiron, ali i osvrt na neke druge starovekovne ideje o nemerljivom, ideje nastale u Aziji, na primer. Nemačka srednjevekovna mistika. Veoma široko postavljen okvir priče, »enciklopedijski pokušaji« kako bi rekao Đovani Papini – »...porazi proistekli iz suviše velikih, enciklopedijskih pokušaja«, kako je pisao Papini osvrćući se na svoju nesreću.
Toliko nelagode oko jedne zbirke pesama – književno veče, ujedno kišno veče, bljuzgavica, pesnik koji se bavi veličinama sa metafizičke skale treba da sriče odgovore; velika muka, prevelika muka za zbirku pesama od četrdeset stranica.
Makar da je četrdeset stranica – zbirka ima trideset i osam stranica, odnosno trideset i sedam ukoliko se izuzme uvodna posveta Blez Paskalu.
Neprijatnost, kao u snu kada su svi goli, a jedino snevač obučen.
Ivan Jasiković, 2004
