понедељак, 9. новембар 2015.

Песма за Блеза Паскала

ЗА БЛЕЗА ПАСКАЛА

Све у шта сам веровао (извор сласти и муке) –
у то је већ неко веровао пре мене,
и исто толико, ако не и више, сигуран у то био,
спреман за ту своју истину да свене.

То више не могу да са ума сметнем
чак и да желим – а не желим:
тако ми обе руке!
Да! Без нарочите буке
треба признати: Истина стане у неколико слова,
можда још и који број...
У Истини свóј срећни слути се крај!
Такав би био Истине крој:
за малог човека прешироко рухо.

ИЈ, 2014

Нема коментара:

Постави коментар