Патња-пак'о

ПАТЊА-ПАК'О

Као у трену ока скоро дванаест година прође –
између осталог и на субјективно испитивање
објективног - појава што се и без сонде и микроскопа
човеку указују.

Па кад човек поред себе неког пита
видиш ли ти то и чујеш,
да одговор стигне:
видим то и чујем!

Oсокољен добрим здрављем,
Галилео бољи дурбин узме...

Тако, време постоји у три агрегатна стања –
кад је време чврсто човека све боли и тишти,
немиран је и невољу неку тражи;
кад је време течно, тад спреман је за уметност и спорт,
расположен је - радо дарује осмех,
а када се гас времена попут неке паре диже,
тад јављају се глади разне и намере,
и ето га злочин на помолу!
А кад нема времена, тад нема ни стања –
али ако помислиш: „гле, времена нема!“,
тад ето њега опет, и то у чврстом стању
замашне густине - тужна песма изгубљеног Јесте.

Хајде, хајде да патња и пак'о буду синонимни!
Боље ћемо се разумети,
па нећете мислити да је пак'о нешто што вас чека
тек кад вам душа узлети из тела на крилима последњега даха,
већ ћете патњу-пак'о угледати испод сваког седишта
ове луде куће театарске!

Иван Јасиковић, 2014