Ezra Paund - CANTO LXXXI

EZRA POUND (30.10.1885. - 1.11.1975.)

***

“Ono što doista voliš to ostaje,
sve drugo je krš
Ono što doista voliš niko ti oteti neće
Ono što doista voliš pravo je nasleđe tvoje
Čiji je svet, moj ili njihov
ili ničiji?
Prvo su bila viđena, opipljiva zatim
Jelisejska polja, mada u predvorju pakla.
Ono što doista voliš pravo je nasleđe tvoje,
Ono što doista voliš niko ti oteti neće

Mrav je kentaur u svom zmajevskom svetu
Sruši taštinu svoju, nije čovek
Stvorio hrabrost, stvorio red, stvorio milost,
Sruši taštinu svoju, sruši je, velim.
Od zelenog sveta nauči gde bi ti bilo mesto,
U smislenom traženju ili pravoj veštini,
Sruši taštinu svoju,
Paken, sruši je!
Zeleni šlem nadmaši tvoju gizdavost.

„Savladaj sebe, pa će te drugi trpeti.“

Sruši taštinu svoju
Jer si na kiši prebijeno pseto,
Podbula svraka u prevrtljiv dan,
Pola crna, pola bela
Ne znaš gde ti je krilo gde rep
Sruši taštinu svoju
Kako su niske tvoje mržnje
U laži začete,
Sruši taštinu svoju
Brz u ništenju, škrt u milosrđu,
Sruši taštinu svoju,
Velim, sruši je.

Ali učiniti nešto umesto ne učiniti
To nije taština
Zakucati, pristojno, na vrata
Koja će Blant neki otvoriti
Prikupiti, u vazduhu, živo predanje
Il iz plemenitog starog oka nepobeđeni plamen
To nije taština.
Ovde u nečinjenju sav je greh,
Sav u snebivanju, sav u oklevanju."

Preveo Milovan Danojlić.